Svijet Automobila - Srbija

Još neizvestan izvoz „fijata 500l” u Rusiju

Još se sa sigurnošću ne može reći da li će u 2017. godini konačno početi bescarinski izvoz „fijata 500-L” u Rusiju i još četiri zemlje Evroazijske ekonomske unije (EEU).

Srpska strana je više puta pokretala pitanje dalje liberalizacije međusobne trgovine, odnosno omogućavanja bescarinskog uvoza putničkih automobila iz Republike Srbije u Rusku Federaciju, kao i bescarinski izvoz nekih vrsta sira, zatim cigareta, šećera, pilećeg mesa i nekih alkoholnih pića.

Vrhovni savet EEU odlučio je krajem maja 2016. da započne pregovore sa Srbijom o unifikaciji trgovinskog režima, čiji bi rezultat bio zajednička zona slobodne trgovine naše zemlje i Rusije, Belorusije, Kazahstana, Jermenije i Kirgizije.

Na konsultacijama delegacija Republike Srbije i Evroazijske ekonomske komisije (EK) od 29. septembra u Beogradu i 15. decembra 2016. u Moskvi, dogovoreno je da se potpiše jedinstveni dokument o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država članica EAEU.

Dostignuti nivo liberalizacije iz postojećih sporazuma koje Republika Srbija ima sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom trebalo je da bude osnova za pripremu jedinstvenog dokumenta o slobodnoj trgovini.

Stav delegacije EEK bio je da će pregovore o listi izuzetaka iz režima slobodne trgovine voditi na principu uzajamnosti, odnosno reciprociteta.

Početak najavljenih pregovora se još ne nazire, jer kako je saopšteno „Politici” iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija: „Evroazijska ekonomska komisija još nema direktive za otpočinjanje pregovora”.

Režim međusobne bescarinske trgovine između Rusije, Belorusije i Kazahstana važi za oko 99 proizvoda.

Ukupna robna razmena Srbije i Ruske Federacije u 2016. vredela je 2,3 milijarde dolara, što je za 6,8 odsto manje u odnosu na 2015. godinu. Srbija je izvezla robu za 795,12 miliona dolara, 9,7 odsto više nego prošle godine, dok je uvoz iz Rusije iznosio 1,51 milijardu dolara, što je za 13,6 odsto manje nego u 2015.

Posle pada izvoza Srbije u Rusiju u 2015. godini, rast našeg izvoza je, zapravo, povratak na vrednost izvoza koju smo beležili pre više od godinu dana, ukazuju u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Razlog je stabilizacija ruskog tržišta, jačanje rublje i kupovne moći tamošnjeg stanovništva.

Rusija je peti partner Srbije u izvozu i četvrti u uvozu.

Prošlogodišnjem povećanju izvoza Srbije u Rusiju doprineo je rast izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 10,63 odsto u odnosu na 2015. godinu.

Ukupan izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2016. iznosio je 298,75 miliona dolara, što čini 37,57 odsto našeg ukupnog izvoza u ovu zemlju.

Lani je izvoz jabuka povećan 22,96 odsto, mladog sira 8,1, jagoda 93,3, breskvi 100,3, nektarina 122, krušaka 93,84, trešanja i višanja 38,4 procenata.

U ministarstvu trgovine napominju da bi ukupan izvoz Srbije u Rusiju mogao biti i veći kada bi naša poljoprivreda i prehrambena industrija ponudili više robe ovom velikom tržištu.

Prošlogodišnjem povećanju Ukupnog izvoza Srbije u Rusiju doprinela je i industrija.

Posle značajnog pada od početka sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji, u 2016. je ostvaren trend rasta izvoza industrijskih proizvoda, pre svega lekova, hulahop čarapa, guma i podnih pokrivača, robe koja je u izvozu među prvih 20 najznačajnijih proizvoda.